ISTINITA PRIČA JEDNE OBIČNE ŽENE
Pod naslovom NA LINIJI BEZNAĐA
Autor: Milica Petrović Ex Popović
https://www.facebook.com/milicapetroviccvetkovic
O DELU ŽIVOTA KOJI NIKADA NEĆE ZABORAVITI.
O TRENUCIMA KOJI MENJAJU LJUDSKU PSIHU
O TRENUCIMA KADA ŽIVOT POSTAJE DRAMA
O STRAHU, BEZNAĐU, OSEĆANJIMA TUGE, PATNJE KOJA DOVODI
DO TOGA DA GUBIŠ SEBE U ŽELJI DA POMOGNEŠ DRUGIMA.
Skromna sam i sasvim obična žena. Život me, za svih mojih 44 godine uopšte nije mazio.
Ma ne samo što me nije mazio, to bi još bilo i lako, već me je stavljao na velika iskušenja i na velike muke.
I uvek sam se pitala : " Zašto ja" ???
Čime sam zaslužila takav nemilosrdan tretman tokom celog svog dosadašnjeg života?
Jeste, grešila sam po malo u svojoj mladosti, ali u pitanju su bile one standardne greške koje prave skoro svi mladi, zbog čega često možemo čuti rečenicu : " MLADOST - LUDOST" .
Pokajala sam se za sve grehe koje sam eventualno nesvesno počinila u mladosti.....o da, bezbroj puta sam tražila oprost za sve te sitne greške koje sam u hodu svog odrastanja napravila.
....ali nije vredelo......
Po struci sam muzičar, ali sam se u životu najmanje time bavila. Relativno mlada sam postala majka divne ćerke, koja sada ima 21 godinu i student je druge godine fakulteta.
Ali kako sam se mlada udala,tako sam se mlada i razvela i već imala "modernu" titulu samohrane majke......da, samohrane majke, bez zaposlenja.
Ne bih o tome dužila mnogo, bilo je tu puno prepreka, počev od ne razumevanja mojih roditelja, koji su smatrali da je trebalo sve da trpim i da se ne razvodim....pa do toga da su u prvi mah odbijali da mi pruže smeštaj.
Tako sam uletela u drugi brak, sa čovekom sa kojim sam i dan danas, punih 17 godina.
U međuvremenu bila sam majka, žena, svirač, pevačica, sekretarica, trgovac, higijeničar, mesar, pekar, konobarica, dadilja, call operater, knjigovođa, nastavnica, defektolog, student u pokušaju,....i mnoštvo toga, da ne nabrajam dalje, jer bi spisak bio zaista dugačak.
Ali od svega toga postala sam samo još jedno nezaposleno biće, bez svojih prihoda sa 3 godine upisanog radnog staža i u godinama kada zaposlenje postaje samo bajka ili misaona imenica.
Sa bednom platom supruga i dve usvojene mačke sa ulice, ne može se čak ni reći da "krpimo kraj s krajem"....... a pri tom godine čine svoje, i ostavljaju tragove na duši i telu.
Zdravlje postaje nešto što sve više cenim, nakon problema sa kičmom i kolenima.
Sve te hladne komore, teret koji sam dizala i uopšte uslovi pod kojima sam zarađivala, ostavili su danak na mojim kostima.
Osvanulo je kišno, tmurno i melanholično jutro tog 16.maja 2014 . Ustala sam i pomislila.
- Eto, dođe i dan mog 44 -tog rođendana ....kad pre? ...pa kao da sam juče imala 25 . Eh...
Uključivši program sa vestima, sela sam da popijem kafu i da usput prelistam internet novine. Osvanulo je već treće jutro kako pada kiša u Beogradu, ali i u celoj Srbiji.
Ono što sam čula na vestima i počela da čitam u novinama uopšte mi se nije dopalo!
Kiša koja je danima padala u velikoj količini, podigla je nivo vodostaja svih reka u Srbiji, brane su počele da popuštaju, sela nadomak reka da se poplavljaju.
Količina i sadržaj informacija koje su stizale iz minuta u minut su bile zastrašujuće.
ŠTA SE DEŠAVA???? ...slične informacije su počele da stižu i iz susedstva BIH i Rep. Srpske....
E, iz'edem ti rođendan, ovo je kataklizma, katastrofa, tuga !!!!!!!
Pa ovo je najtužniji rođendan koji sam ikada imala !!!!!!
Slušajući vesti i čitajući novosti na internetu suze su krenule niz lice i upadale u šolju sa još ne popijenom kafom.
Ljudi su u panici. Bujica nosi automobile, kontejnere, ljude, životinje, prodire u kuće, ulice su se pretvorile u reke. Ljudi su užasnuti, bespomoćni, zarobljeni u rođenim kućama.
Nivo vode se tako brzo digao, da sam samo kroz sat vremena pročitala objavu moje drugarice na fb mreži koja je napisala:
" Moje kuće u Obrenovcu nema više !!! Odnela je voda ! Ja sam uspela da se sklonim i pišem ovo dok mi još radi baterija na mobilnom telefonu. Struja i vodovod su isključeni. Jezivi zvuci dopiru do mene. Šaljite pomoć, ovde su ljudi zarobljeni u svojim kućama i stanovima, deca vrište, psi laju...dok bujica vode nemilosrdno teče i pravi buku. Pomagajte !!! Uskoro će se svima istrošiti baterije na mobilnim telefonima, bićemo odsečeni od bilo kakve mogućnosti da tražimo pomoć i da nas pronađu gde smo. Udaviće se svi, a ko se ne udavi ostaće bez hrane i vode, pa mu dođe na isto" !
NE, NE, NEĆEMO TO DOZVOLITI !!! Jadni ljudi, deca, životinje, stoka, njive.......
Nemoj Bože, molim te, znam da su ljudi veliki grešnici i da su ovu divnu planetu uništili svojom pohlepom i samoživošću....ali molim te, budi milostiv....evo, ja sam prva koja sam totalno razočarana u ljude, ali ne želim da u ovakvim mukama umiru....molim te, smiluj se bar na decu, divne životinjice....oni su bezgrešni.....PREKLINJEM TE !!!!!!! TO MI JE JEDINA ŽELJA ZA ROĐENDAN !!!!!!!
Gde ću ja i kome pomoći ovako kljakava sa bolnom kičmom i nogama???
Dok su mi se ruke tresle od šoka, došla sam na ideju da pomognem online putem interneta.
Deliću na fb-u apele za pomoć, navoditi spasioce na lokacije gde je pomoć potrebna, obaveštavati o načinu kako i gde može da se donosi humanitarna pomoć, apelovaću ako se traže dobrovoljci za izgradnju bedema od džakova peska, moliću ljude da pokušaju bar da odvežu svoje životinje sa lanaca ili da ih puste iz boksova i štala, nebi li im dali šansu da se spasu.
Prenosiću apele za hitnu evakuaciju, deliću brojeve telefona gde može da se prijavljuju osobe kojima je potrebna evakuacija spasioca.
Sve ću učiniti što mogu !!!!
Sela sam za kompjuter, čitala, delila, prosleđivala, spajala ljude.
Inbox je počeo da mi se puni sa apelima od ljudi koji su u inostranstvu.....da pomognem njihovim rođacima.....javim spasiocima adrese gde su ljudi zarobljeni sa decom bez vode i hrane.....
....dohvatila sam telefon..... okretala razne brojeve.....javljala spasiocima adrese ljudi kojima je potrebna evakuacija čamcima.....onda ponovo javljala njihovim rođacima šta sam uradila.
Ljudi su plakali od sreće kad god bi im rekla da sam uspela i da će doći neka od spasilačkih ekipa......onda su se oni meni ponovo javljali da mi se zahvaljuju i plaču od sreće, jer im se rođak javio i rekao da je prebačen u privremeni smeštaj i da je van životne opasnosti.
Ljudi su počeli da se udružuju, sarađuju, pomažu jedni drugima.
Učestvovala sam u svemu tome na neki način, shodno mojim mogućnostima, i radila to dan i noć. Odspavam 2-3 sata pa ponovo.
Bio je 18. maj , 03 h. ujutru, ja naravno ne mogu da spavam, već je skoro ceo Obrenovac bio evakuisan što se ljudi tiče, apela za spašavanje ljudi sve manje. ......... a onda mi kroz glavu prolete zastrašujuća slika.......
ŽIVOTINJE !!!!!! GOSPODE BOŽE !!!!! PA NJIH SPASIOCI NISU PRIMALI U ČAMCE SA LJUDIMA !!!! ONI SU OSTALI !!!!! NA MILOST I NEMILOST !!!!! U ONOM MRAKU, JEZIVOJ TIŠINI, GDE SE MOŽDA ČUJU JEDINO KRICI ŽIVOTINJA ZA POMOĆ !!!!
Obuzela me je takva neopisiva tuga, suze su mi se slivale niz lice, plakala sam kao beba!!!!
Uhvatila sam sebe da grcam i jecam od suza i boli. Dohvatila sam tastaturu i celu sliku koju sam imala u glavi stavila na "papir" u belešku na fb-u pod naslovom " KAD TIŠINA UBIJE"- "Idite vi - ja sam dobro!" - kao priča iz ugla jednog psa iz Obrenovca....... i naravna ostavila javni uvid !
Priča je bila napisana iz glave u roku od 10 -15 minuta, reči su same nadolazile velikom brzinom.... i pisanje sam prekidala samo u trenucima kada sam brisala lice prepuno suza zbog kojih više nisam videla slova na tastaturi .
Nije me bilo sramota ni suza ni bola koji sam osećala.... morala sam da nekako sav bol izbacim iz sebe, morala sam da podelim sa nekim , makar virtuelno....morala sam da znam da li ima još ljudi koji isto oseća što i ja.
Lik psa je bio imaginaran, ali je on bio predstavnik svih životinja koje su se davile, baš možda tog trenutka kad sam ja pisala tu priču.
Slika je bila primerena dobu noći kada sam pisala. Mrak, tišina....tišina koja ubija !
Rekla sam samo ćerki da sam napisala jednu priču i poslala joj kopiju.
Legla sam da odmorim sat- dva iscrpljena od plakanja.
Probudila me je ćerka i rekla : " Mama, tvoja priča je izašla u novinama na internetu, nemaš pojma kojom se brzinom širi po svim sajtovima i novinama...nemaš pojma kakvu reakciju je izazvala tvoja priča....ljudi plaču, ceo svet si rasplakala .... ljudi ne mogu da veruju da je neko napisao imaginarnu priču, satkanu istinom koja nam se upravo dešava. Za sat vremena samo na jednom sajtu ima 25000 deljenja. Probudila si u ljudima svest šta će se desiti ne budu li se pokrenuli i organizovali se za spašavanje tih životinja! "
TAKO JE !!!!! - pomislila sam ! Pokušaću da organizujem ili bar učestvujem u organizaciji za spašavanje životinja. Moliću svakoga ako ima čamce, prikolice, prevoz, dobrovoljce..... imam brdo njih na fb koji su kao i ja zaštitnici životinja....sigurno će se uključiti.....
.....ali na moje veliko zadovoljstvo broj ljudi, na mojoj fb listi prijatelja uvećavao se iz minute u minutu zahvaljujući mojoj objavljenoj priči o psu Čupku, tako sam dobila još veću šansu da moja deljenja na fb-u vidi veći broj ljudi.
Počeli su u inbox da mi se javljaju ljudi sa molbama da im pronađem psa, davali adrese gde je pas ostao.....inbox se takvom brzinom punio, da me je uhvatila panika....jer sam imala želju da svima pomognem na neki način. Bilo je i onih koji su mi se zahvaljivali što postojim, što sam tako divna i što sam napisala tako emotivnu priču.
Meni nije bilo tog trenutka do publiciteta, na kraju krajeva priča nije nastala iz tog razloga!
Da sam htela publicitet potrudila bih se da ga dobijem još pre 20 godina kada sam bila mlađa i kada je tako nešto još moglo da mi imponuje. ALI SADA ?? JOŠ POD OVAKVIM OKOLNOSTIMA!!! NEEEE ! Doduše ispoštovala sam želje nekoliko ljudi koji su me pitali da li priču mogu da prevedu na engleski, nemački..... naravno dala sam im dozvolu...potrebno je da otvorimo svest ljudima da počnu da misle i o životinjama čija su osećanja ista kao ljudska.
........prvo sam kontaktirala svog školskog drugara Dejana Timotijevića, velikog ljubitelja životinja, a potom i drugaricu Sanju Pavićević, za koju sam takođe znala da bi dušu svoju dala za dobrobit životinja..... tako je sve počelo.......ekipe su se pravile, pojavljivale nove....
Ja sam delila apele vlasnika koji su tražili svoje ljubimce, spasioci su postavljali slike pasa koje su spasili. Pokušavala sam da širim vest gde se sve nalaze psi koji su spašeni, da bi vlasnici mogli da ih potraže!
Bio je to mukotrpan posao...moj zid na fb-u je bio prepun raznih informacija, slika pasa .... dok su nečiji zidovi bili skoro prazni, uz poneku polemiku zašto je došlo do poplava? Dal zbog HARP-a ili.....??
POBOGU !!!!!! LJUDI I DECA JOŠ NISU NA SIGURNOM, ŽIVOTINJE SE DAVE I UMIRU OD GLADI, A ONI OVOG TRENUTKA RASPRAVLJAJU ZBOG ČEGA JE NEŠTO....!!!!!!
ALO LJUDI !!!!!! POMOZITE NA BILO KOJI NAČIN, A KAD SVE PROĐE, ONDA RASPRAVLJAJTE O UZROČNICIMA SVEGA OVOGA !!!!!
Srećom ta manjina ljudi koja je tog trenutka raspravljala o HARP-u , za mene je bila tada nevažna !
Bilo je mnogo više među mojim prijateljima onih koji su radili danonoćno isto što i ja.
HVALA IM !!!! Jer da smo svi raspravljali o HARP-u, sve bi se životinje podavile !!! Onda bi opasnost od zaraze bila veća zbog više leševa.
Danas je 31.maj 2014. Puno životinjica je spaseno, puno životinjica ljudi dobre volje hrane svaki dan po napuštenim kućama i ulicama. Voda se dobrim delom povlači, ostavljajući za sobom užasnu sliku.
Nažalost, ljudi se još ne mogu vratiti kućama .... službe za raščišćavanje, pa potom za dezinfekciju i služba za procenu štete moraju da odrade svoje.
ALI ETO !!!!! SADA SE MALO LAKŠE DIŠE, VODA NE DOPIRE DO GRLA, SAMO DO KOLENA, SADA MOŽETE RASPRAVLAJTI O HARP-u I RAZLOZIMA NESREĆE KOJA NAS JE ZADESILA. JEL VIDITE DA I ZA TO IMA VREMENA?????????
U ŽIVOTU UVEK MORAJU DA POSTOJE PRORITETI !!!!
ZA MENE; OBIČNI ŽENU, TO SU IPAK NEČIJI ŽIVOTI, I UVEK ĆE BITI !!!!!
Autor autobiografske priče : Milica Petrović Ex Popović
Moja sestra.......<3 dusa.......
ОдговориИзбриши