VRABAC U KANDŽAMA LJUBIMCA
Konkretno, ja imam dve mačke. Naravno kao i svaki humani ljubitelj životinja, udomila sam mačke sa ulice.
...i sad će odmah zlobnici pomisliti : " Eto, još jedna zaludna mačkara" !
Ne, dragi moji, meni ne možete reći : " Bolje gaji decu nego što čuvaš mačke" !!!
-....jer sam ja decu gajila na vreme. Ponosna sam majka ćerke od 21 godine, našta mogu samo da mi zavide zlobnice, a koje su već u klimakteričnim godinama bez dece ili sa bebama u pelenama.
Ne možete mi reći ni : " Bolje mazi muža, nego što maziš mačke" !!!!
- ...jer sam ceo svoj život imala muškarca pored sebe ! I sad ga imam, dugi decenijski niz godina...našta mogu samo da mi pozavide one zlobne koje komentarišu, a same se nisu udale ni do svoje 50-te !
Ne možete mi prigovoriti ni da volim samo mačke !!! Imala sam ženku Nemačkog ovčara Kvanu 12 godina, kanarince 12 komada punih 15 godina....da ne pričam o papagajima, zečevima, pilićima, pačićima ...
No, da se vratimo mi temi !
Imam dve mačke, Besu i Micka.
Besa je ženka, stara 6 godina, koju sam usvojila sa 6 meseci starosti oktobra 2008. Došla je kod nas u ograđeno dvorište i nije želela da ode. Kada se razbolela, uveli smo je u kuću, izlečili, sterilisali i ostavili da živi sa nama u domu.
Micko je mužjak, star nepunih 2 godine, usvojen sa 2,5 meseca starosti oktobra 2012. On je istrčao mom mužu ispred nogu na sred ulice gde prolaze vozila. Skakutao je, mjaukao, umiljavao se oko nogu i moj se muž sažalio, pokupio ga i doneo kući. Bio je mršav kao senka, izgladneo i anoreksičan, pun buva i glista i ne znam da li je težio više od 450-500 gr. Sada taj momčić ima 7 kg.
Moja ljubav prema njima se rečima ne može opisati. Dovoljno je reći da spavaju sa nama u krevetu, jedu najkvalitetniju i najskuplju mačju hranu, a mi pasulj .... divni su, umiljati, ali i razmaženi do krajnjih granica .
Ne bih ih dala nizašta na svetu, kad su došli u naš dom, našli su dom za ceo svoj život !
Besa je odlična lovica i do sada mi je priredila više iznenađenja, a od nekolicine tih njenih iznenađenja mi se dizala i kosa na glavi, naročito kada je donela u kuću miša i stavila mi ga na krevet gde sam ležala.Taj miš nije davao znake života.
MOŽETE ZAMISLITI MOJU REAKCIJU I IZRAZ LICA ! BIO JE TO ŠOK !!!!
Donela je jednom i potpuno živog miša....gospođica ga unela i pustila da trči po kući, i to baš kad su mi komšije bile na kafi, te su svi bili prinuđeni da iz straha od miša podignu noge na stolicu!
E blamulja jedna !
Ali je ova priča nastala zbog tog famoznog dana 14.maja ove 2014-te godine.
Kiša je pljuštala već 2 dana pre toga, ali se tog dana baš - baš spojilo nebo i zemlja. Lilo je kao iz kabla.Ja sam u kući bila sama sa mačkama.
Držala sam prozor otvoren, dok su moje mačke bile u kući i izležavale se.
Odjedanput, napolju kroz zvuk pljuska, začuo se cvrkut ptice.
Dopirao je iz mog dvorišta sa jelke.
Bože ! Odkud ptica sad po ovom pljusku !
Nisam stigla ni da pomislim to, a moja Besa je kao metak iskočila kroz prozor u sred tog pljuska, za sekund se popela na jelku, i odmah zatim sam čula užasno pištanje ptice.
SLEDILA MI SE KRV U ŽILAMA !!!
Već sledećeg trenutka, Besa je strčala sa jelke i uskočila u kuću sa sve vrapcom u zubima, dok se jadan vrapčić drao iz petnih žila.
Skočila sam! Uhvatila levom rukom Besu oko vrata, a desnom rukom joj otvarala usta da pusti pticu.
Uspela sam da joj otmem plen,gledajući da li je živ, dok su obe mačke kružili oko mojih ruku i glasno mjaukali, tražeći da im dam pticu.
M'RŠ !!!! - rekoh, onako sva u šoku, dok su mi se ruke tresle kao da imam 170 godina, a srce tuklo kao pred infarkt. Vrabac je bio potpuno ukočen od šoka.
Zagledala sam ga i okretala sa svih strana da li ima neke povrede, a kao da okrećem prepariranu životinju.
Pomislila sam da je uginuo, ali sam onda primetila da mu se grudi pomeraju i da diše .
Nisam primetila da je igde povređen. Zatvorila sam prozor.
Htela sam da mu dam vode da se povrati od šoka.
Držeći ga u jednoj ruci, jer nisam nigde smela da ga spustim zbog mačaka, pokušavala sam drugom rukom da izvučem jedan od špriceva koje držim u šolji, ali su mi se ruke toliko tresle, da mi to uopšte nije uspevalo, da bi mi na kraju svi špricevi izleteli iz šolje i rasturili se po podu.
Kad sam napokon uzela jedan, naišla sam na još goru prepreku, bezuspešno pokušavajući da jednom rukom, koja se i ovako sva tresla, napunim špric vodom iz česme.
Dok sam sve to uspela, delovalo mi je kao da je prošla večnost !
U prvi momenat vrapčić nije otvarao kljun, i voda se samo slivala niz grudi ....pokušala sam da mu otvorim kljun, ali je bio stegnut ! Iz trećeg puta, vrapčić je osetivši vodu pokrenuo kljun i popio malo.
Ne nadajući se da će se pokrenuti, držala sam ga na otvorenom dlanu, međutim , kada je popio vodu, naglo je poleteo, ali su poletele i moje mačke da ga ulove.
Potrčala sam vrišteći na mačke : " Neeeeee !!! Marš, fuj to !!! Ostavi !!! Beži!!! i gurala mačke, od smera kuda je vrapčić poleteo. Ali je srećom lupio u prozor, te sam pritrčala pre mačaka i zgrabila ga.
Moram da ga stavim negde, gde neće moći da poleti, ali gde će biti zaštićen od napada mačaka, dok se malo ne povrati od šoka !
ALI GDE ????????? Kavez nemam ! On bi bio idealan ! ŠTA DA RADIM ??? Nemam ni neku kutiju, pa da ga stavim u nju i izbušim rupice za vazduh. Ne mogu ni da mrdnem od kuće zbog pljuska.
Jedino što mi je palo napamet, je da ga stavim u lavor, pa odozgo zategnem providnu rupičastu zavesu, pod uslovom da lavor stoji pored mene, da mačke ne skoče na njega .
Tako sam i uradila.
Stavila sam novinu i parče vate, ne bi li legao tu i bilo mu malo toplije. Sitno izmrvila hleb i uzela malo prezle, a u minijaturnu šoljicu sipala vodu, i sve to stavila unutra u lavor.
Naravno vrapčić je još bio u šoku i nije mu palo napamet da jede, malo se već osušio za vreme dok je bio kod mene u ruci.
Stavila sam lavor sa vrapcem pored sebe i tražila neki savet preko facebook-a šta da radim!
Stiglo mi je nekoliko odgovora vrlo brzo, i svi su bili indentični.
- "Pusti ga malo da se smiri, pa ako može da leti obavezno ga pusti na slobodu, jer je dokazano da vrabac ni 24 sata ne preživi u zatočenišvu, mnogima je uginuo već posle sat- dva".
U međuvremenu, moj jadni vrapčić je pokušavao da pobegne iz lavora bezuspešno uzletajući, udarajući u zavesu kojom je bio prekriven lavor...... što je značilo da bi voleo da ide, ali je značilo i da je sposoban da leti. Svaki put bi se toliko umorio od pokušaja da pobegne, da je razjapio kljun od umora.
Počela sam da osećam krivicu na pomisao da zadržavam stvorenje koje želi da ide na slobodu !
MOŽDA SU I MOJI DRUGARI SA FB-a U PRAVU !!!
Šta ako ga ja zadržim, a ono jadno zbog te moje odluke crkne za nekoliko sati?????
Ujedno, ni slobodu unutar kuće ne može da ima zbog moja dva vampira !
BILA SAM U VELIKOJ NEDOUMICI !!!!!
POSLE SVEGA ŠTO SE DESILO; ZAKLJUČILA SAM DA BI ON BIO ŽRTVA, KAKVU GOD ODLUKU DONELA !
10 % ima šanse da preživi u zatočeništvu u stanu od 20 m2 sa dve lude mačke
a sa druge strane
Isto toliko ima šanse da preživi napolju po ovom pljusku.
Sačekala sam da se vrapčić potpuno osuši, u međuvremenu kiša je dosta oslabila,
I ODLUČILA SAM U TRENUTKU ! PUSTIĆU GA NAPOLJE !
Mačke neću puštati napolje do sutra pre podne , da vrapčić ima dovoljno vremena da se snađe i napusti teritoriju.
Da se ne bih predomislila, brzo uzeh pticu u ruke, koja je naravno već dobila snage, pa se otimala i pištala i izađoh napolje.
Vrata sam zatvorila za sobom, da moje mačke ne bi izašle zamnom.
Bacih vrapčića u vis i on odlete negde na naš krov. Nisam više mogla da ga vidim.
Ušla sam u kuću, mačke su njuškale prazan lavor istovremeno gledajući i u mene, ne bi li videli svoj plen.
- "M'RŠ ĐUBRAD !!!!" - bila sam ljuta na svoje mezimce !!!
Sela sam, ali sam osećala užasnu krivicu !!!
Milion raznih misli mi se vrzmalo po glavi !
Šta ako ne uspe da nađe zaklon???? Šta ako mu se pokvase krila pa ne bude mogao da poleti dalje????
Šta ako ne uspe da dođe do neke hrane, pa umre od gladi????
Šta ako...???? Šta ako....?????? Šta ako...????
O BOŽE, POMOZI MU !!!!!!!!!!!! MOLIM TE !!!!!!
Nisam mogla da se usresredim ninašta ! Samo sam o vrapčiću mislila.
Sutradan ujutru, već su se čule vesti o poplavama po Srbiji i u Obrenovcu. Voda je počela da nadire ljudima u kuću, već se pričalo o mogućoj evakuaciji ljudi iz pojedinih delova.... i meni je malo procureo plafon.
Setila sam se i jadnog vrapčića i nisam bila mirna.
Zamolila sam muža da se popne na deo krova gde sam zadnji put videla vrapčića da je odleteo.
Htela sam da pregleda malo taj deo !
Muž se vratio i u rukama nosio potpuno mokrog ukočenog uginulog vrapca ! Nije ličio na sebe, ni nalik onom vrapčiću kakav je bio !
TUGO MOJA !!!!!!!!!!
- "ŠTO SAM GA PUSTILAAAAA !!!!!!!!!!!....ŠTA SAM URADILA !!!!!!!!" - Počela sam da vrištim grcajući u suzama !
- " Trebala si da ga ostaviš u kući " - kaže muž !
- " LAKO JE TEBI SADA DA ME SAVETUJEŠ, KAD ZNAŠ ŠTA SE DESILO, A NISI BIO TU KAD MI JE TREBALA POMOĆ!!!!!!!! JA OVO I OVAKO SEBI NIKADA NEĆU OPROSTITI !!!!! UBILA SAM PTICU!!! - vrištala sam u grčevitom plaču.
A muž??? Muško ko muško, i njemu teško, ali suza nema, već nadolazi bes, zbog glavnog krivca svega ovoga - NAŠE BESE !!!!
Skoči on prema Besi : -" JEBEM LI TI DADU, SAD ĆU TE PREBITI !!!! "...
.....skočih i ja, stadoh ispred njega : -" NEMOJ, OSTAVI JE !!!!! NIJE ONA KRIVA, NORMALNO JE UROĐENO DA LOVI ! NEMOJ JOŠ OD JEDNOG ZLA DA NAPRAVIMO DVA !!!!!!!
Primirio se, primetila sam da se kočio da ne zaplače. Uzeo je onu nesrećnu ptičicu, stavio je u kutijicu za lekove i rekao : " Odoh da je zakopam" .
Tako smo mi sahranili prvu žrtvi poplave u Srbiji ( bujice Tamara) tog 15. 05. 2014
Šta bi bilo, da sam ptičicu ostavila u kući ??? Ne znam ! Da li bi preživela ili ne ???? Ne znam !
Ali mi je bilo krivo, što sam odabrala za pticu slobodu, koja ju je ubila !
POČIVAJ U MIRU, ANĐEOSKI STVORE , ČUVAĆE TE MOJA KVANA I ŽIVEĆEŠ VEČITO U RAJU. KRATKO SAM TE VREME POZNAVALA, ali znaj ...........želela sam ti najbolje....IZVINI,
......... VOLIM TE I OPROSTI MI !!!!!!
Autor: Milica Petrović Ex Popović
https://www.facebook.com/milicapetroviccvetkovic
Istinita priča o vrapcu, prvoj žrtvi poplava u Srbiji
Svi mi koji zaista volimo životinje, jako dobro znamo da među tim divnim bićima nikada ne pravimo razliku. Volimo podjednako sve životinjice.
Ali šta se dešava kad vaš ljubimac, teran prirodnim instinktima ulovi manju životinjicu od sebe i još vam to donese u kuću, vama na poklon???? Donese i još čeka vašu pohvalu za svoju veštinu i odanost ! Ona jednostavno smatra da mora da doprinese svom čoporu. Da, da....dobro ste čuli ! Vaša mačka i vas smatra da ste deo njenog čopora !
Da, govorim o vašoj ljubimici - MAČKI !
...i sad će odmah zlobnici pomisliti : " Eto, još jedna zaludna mačkara" !
Ne, dragi moji, meni ne možete reći : " Bolje gaji decu nego što čuvaš mačke" !!!
-....jer sam ja decu gajila na vreme. Ponosna sam majka ćerke od 21 godine, našta mogu samo da mi zavide zlobnice, a koje su već u klimakteričnim godinama bez dece ili sa bebama u pelenama.
Ne možete mi reći ni : " Bolje mazi muža, nego što maziš mačke" !!!!
- ...jer sam ceo svoj život imala muškarca pored sebe ! I sad ga imam, dugi decenijski niz godina...našta mogu samo da mi pozavide one zlobne koje komentarišu, a same se nisu udale ni do svoje 50-te !
Ne možete mi prigovoriti ni da volim samo mačke !!! Imala sam ženku Nemačkog ovčara Kvanu 12 godina, kanarince 12 komada punih 15 godina....da ne pričam o papagajima, zečevima, pilićima, pačićima ...
KvanaNo, da se vratimo mi temi !
Imam dve mačke, Besu i Micka.
Besa je ženka, stara 6 godina, koju sam usvojila sa 6 meseci starosti oktobra 2008. Došla je kod nas u ograđeno dvorište i nije želela da ode. Kada se razbolela, uveli smo je u kuću, izlečili, sterilisali i ostavili da živi sa nama u domu.
BesaMicko je mužjak, star nepunih 2 godine, usvojen sa 2,5 meseca starosti oktobra 2012. On je istrčao mom mužu ispred nogu na sred ulice gde prolaze vozila. Skakutao je, mjaukao, umiljavao se oko nogu i moj se muž sažalio, pokupio ga i doneo kući. Bio je mršav kao senka, izgladneo i anoreksičan, pun buva i glista i ne znam da li je težio više od 450-500 gr. Sada taj momčić ima 7 kg.
 |
| Micko oktobra 2012 |
 |
| Micko aprila 2014 |
Ne bih ih dala nizašta na svetu, kad su došli u naš dom, našli su dom za ceo svoj život !
Besa je odlična lovica i do sada mi je priredila više iznenađenja, a od nekolicine tih njenih iznenađenja mi se dizala i kosa na glavi, naročito kada je donela u kuću miša i stavila mi ga na krevet gde sam ležala.Taj miš nije davao znake života.
MOŽETE ZAMISLITI MOJU REAKCIJU I IZRAZ LICA ! BIO JE TO ŠOK !!!!
Donela je jednom i potpuno živog miša....gospođica ga unela i pustila da trči po kući, i to baš kad su mi komšije bile na kafi, te su svi bili prinuđeni da iz straha od miša podignu noge na stolicu!
E blamulja jedna !
Ali je ova priča nastala zbog tog famoznog dana 14.maja ove 2014-te godine.
Kiša je pljuštala već 2 dana pre toga, ali se tog dana baš - baš spojilo nebo i zemlja. Lilo je kao iz kabla.Ja sam u kući bila sama sa mačkama.
Držala sam prozor otvoren, dok su moje mačke bile u kući i izležavale se.
Odjedanput, napolju kroz zvuk pljuska, začuo se cvrkut ptice.
Dopirao je iz mog dvorišta sa jelke.
Bože ! Odkud ptica sad po ovom pljusku !
Nisam stigla ni da pomislim to, a moja Besa je kao metak iskočila kroz prozor u sred tog pljuska, za sekund se popela na jelku, i odmah zatim sam čula užasno pištanje ptice.
SLEDILA MI SE KRV U ŽILAMA !!!
Već sledećeg trenutka, Besa je strčala sa jelke i uskočila u kuću sa sve vrapcom u zubima, dok se jadan vrapčić drao iz petnih žila.
Skočila sam! Uhvatila levom rukom Besu oko vrata, a desnom rukom joj otvarala usta da pusti pticu.
Uspela sam da joj otmem plen,gledajući da li je živ, dok su obe mačke kružili oko mojih ruku i glasno mjaukali, tražeći da im dam pticu.
M'RŠ !!!! - rekoh, onako sva u šoku, dok su mi se ruke tresle kao da imam 170 godina, a srce tuklo kao pred infarkt. Vrabac je bio potpuno ukočen od šoka.
Zagledala sam ga i okretala sa svih strana da li ima neke povrede, a kao da okrećem prepariranu životinju.
Pomislila sam da je uginuo, ali sam onda primetila da mu se grudi pomeraju i da diše .
Nisam primetila da je igde povređen. Zatvorila sam prozor.
Htela sam da mu dam vode da se povrati od šoka.
Držeći ga u jednoj ruci, jer nisam nigde smela da ga spustim zbog mačaka, pokušavala sam drugom rukom da izvučem jedan od špriceva koje držim u šolji, ali su mi se ruke toliko tresle, da mi to uopšte nije uspevalo, da bi mi na kraju svi špricevi izleteli iz šolje i rasturili se po podu.
Kad sam napokon uzela jedan, naišla sam na još goru prepreku, bezuspešno pokušavajući da jednom rukom, koja se i ovako sva tresla, napunim špric vodom iz česme.
Dok sam sve to uspela, delovalo mi je kao da je prošla večnost !
U prvi momenat vrapčić nije otvarao kljun, i voda se samo slivala niz grudi ....pokušala sam da mu otvorim kljun, ali je bio stegnut ! Iz trećeg puta, vrapčić je osetivši vodu pokrenuo kljun i popio malo.
Ne nadajući se da će se pokrenuti, držala sam ga na otvorenom dlanu, međutim , kada je popio vodu, naglo je poleteo, ali su poletele i moje mačke da ga ulove.
Potrčala sam vrišteći na mačke : " Neeeeee !!! Marš, fuj to !!! Ostavi !!! Beži!!! i gurala mačke, od smera kuda je vrapčić poleteo. Ali je srećom lupio u prozor, te sam pritrčala pre mačaka i zgrabila ga.
Moram da ga stavim negde, gde neće moći da poleti, ali gde će biti zaštićen od napada mačaka, dok se malo ne povrati od šoka !
ALI GDE ????????? Kavez nemam ! On bi bio idealan ! ŠTA DA RADIM ??? Nemam ni neku kutiju, pa da ga stavim u nju i izbušim rupice za vazduh. Ne mogu ni da mrdnem od kuće zbog pljuska.
Jedino što mi je palo napamet, je da ga stavim u lavor, pa odozgo zategnem providnu rupičastu zavesu, pod uslovom da lavor stoji pored mene, da mačke ne skoče na njega .
Tako sam i uradila.
 | |||
| Vrapčić - žrtva |
Stavila sam novinu i parče vate, ne bi li legao tu i bilo mu malo toplije. Sitno izmrvila hleb i uzela malo prezle, a u minijaturnu šoljicu sipala vodu, i sve to stavila unutra u lavor.
Naravno vrapčić je još bio u šoku i nije mu palo napamet da jede, malo se već osušio za vreme dok je bio kod mene u ruci.
Stiglo mi je nekoliko odgovora vrlo brzo, i svi su bili indentični.
- "Pusti ga malo da se smiri, pa ako može da leti obavezno ga pusti na slobodu, jer je dokazano da vrabac ni 24 sata ne preživi u zatočenišvu, mnogima je uginuo već posle sat- dva".
U međuvremenu, moj jadni vrapčić je pokušavao da pobegne iz lavora bezuspešno uzletajući, udarajući u zavesu kojom je bio prekriven lavor...... što je značilo da bi voleo da ide, ali je značilo i da je sposoban da leti. Svaki put bi se toliko umorio od pokušaja da pobegne, da je razjapio kljun od umora.
Počela sam da osećam krivicu na pomisao da zadržavam stvorenje koje želi da ide na slobodu !
MOŽDA SU I MOJI DRUGARI SA FB-a U PRAVU !!!
Šta ako ga ja zadržim, a ono jadno zbog te moje odluke crkne za nekoliko sati?????
Ujedno, ni slobodu unutar kuće ne može da ima zbog moja dva vampira !
BILA SAM U VELIKOJ NEDOUMICI !!!!!
POSLE SVEGA ŠTO SE DESILO; ZAKLJUČILA SAM DA BI ON BIO ŽRTVA, KAKVU GOD ODLUKU DONELA !
10 % ima šanse da preživi u zatočeništvu u stanu od 20 m2 sa dve lude mačke
a sa druge strane
Isto toliko ima šanse da preživi napolju po ovom pljusku.
Sačekala sam da se vrapčić potpuno osuši, u međuvremenu kiša je dosta oslabila,
I ODLUČILA SAM U TRENUTKU ! PUSTIĆU GA NAPOLJE !
Mačke neću puštati napolje do sutra pre podne , da vrapčić ima dovoljno vremena da se snađe i napusti teritoriju.
Da se ne bih predomislila, brzo uzeh pticu u ruke, koja je naravno već dobila snage, pa se otimala i pištala i izađoh napolje.
Vrata sam zatvorila za sobom, da moje mačke ne bi izašle zamnom.
Bacih vrapčića u vis i on odlete negde na naš krov. Nisam više mogla da ga vidim.
Ušla sam u kuću, mačke su njuškale prazan lavor istovremeno gledajući i u mene, ne bi li videli svoj plen.
- "M'RŠ ĐUBRAD !!!!" - bila sam ljuta na svoje mezimce !!!
Sela sam, ali sam osećala užasnu krivicu !!!
Milion raznih misli mi se vrzmalo po glavi !
Šta ako ne uspe da nađe zaklon???? Šta ako mu se pokvase krila pa ne bude mogao da poleti dalje????
Šta ako ne uspe da dođe do neke hrane, pa umre od gladi????
Šta ako...???? Šta ako....?????? Šta ako...????
O BOŽE, POMOZI MU !!!!!!!!!!!! MOLIM TE !!!!!!
Nisam mogla da se usresredim ninašta ! Samo sam o vrapčiću mislila.
Sutradan ujutru, već su se čule vesti o poplavama po Srbiji i u Obrenovcu. Voda je počela da nadire ljudima u kuću, već se pričalo o mogućoj evakuaciji ljudi iz pojedinih delova.... i meni je malo procureo plafon.
Setila sam se i jadnog vrapčića i nisam bila mirna.
Zamolila sam muža da se popne na deo krova gde sam zadnji put videla vrapčića da je odleteo.
Htela sam da pregleda malo taj deo !
Muž se vratio i u rukama nosio potpuno mokrog ukočenog uginulog vrapca ! Nije ličio na sebe, ni nalik onom vrapčiću kakav je bio !
TUGO MOJA !!!!!!!!!!
- "ŠTO SAM GA PUSTILAAAAA !!!!!!!!!!!....ŠTA SAM URADILA !!!!!!!!" - Počela sam da vrištim grcajući u suzama !
- " Trebala si da ga ostaviš u kući " - kaže muž !
- " LAKO JE TEBI SADA DA ME SAVETUJEŠ, KAD ZNAŠ ŠTA SE DESILO, A NISI BIO TU KAD MI JE TREBALA POMOĆ!!!!!!!! JA OVO I OVAKO SEBI NIKADA NEĆU OPROSTITI !!!!! UBILA SAM PTICU!!! - vrištala sam u grčevitom plaču.
A muž??? Muško ko muško, i njemu teško, ali suza nema, već nadolazi bes, zbog glavnog krivca svega ovoga - NAŠE BESE !!!!
Skoči on prema Besi : -" JEBEM LI TI DADU, SAD ĆU TE PREBITI !!!! "...
.....skočih i ja, stadoh ispred njega : -" NEMOJ, OSTAVI JE !!!!! NIJE ONA KRIVA, NORMALNO JE UROĐENO DA LOVI ! NEMOJ JOŠ OD JEDNOG ZLA DA NAPRAVIMO DVA !!!!!!!
Primirio se, primetila sam da se kočio da ne zaplače. Uzeo je onu nesrećnu ptičicu, stavio je u kutijicu za lekove i rekao : " Odoh da je zakopam" .
Tako smo mi sahranili prvu žrtvi poplave u Srbiji ( bujice Tamara) tog 15. 05. 2014
Šta bi bilo, da sam ptičicu ostavila u kući ??? Ne znam ! Da li bi preživela ili ne ???? Ne znam !
Ali mi je bilo krivo, što sam odabrala za pticu slobodu, koja ju je ubila !
POČIVAJ U MIRU, ANĐEOSKI STVORE , ČUVAĆE TE MOJA KVANA I ŽIVEĆEŠ VEČITO U RAJU. KRATKO SAM TE VREME POZNAVALA, ali znaj ...........želela sam ti najbolje....IZVINI,
......... VOLIM TE I OPROSTI MI !!!!!!
Autor: Milica Petrović Ex Popović
https://www.facebook.com/milicapetroviccvetkovic
eh Milice, takve smo mi pomalo šašave zar ne....:)
ОдговориИзбриши