SPAVAJTE MIRNO, JA VAS ČUVAM I KADA ODEM
Moja R.I.P Kvana nemačka ovčarka 1991-2003
Ne znam na koji je način moj muž dobio ili našao Kvanu, jer kad sam se ja udala i doselila 1996 godine, Kvana je već bila tu.
Kvana je bila izuzetno miroljubiva devojčica koju smo jako mnogo voleli.
Ono što bih izdvojila, a kao nešto zbog čega ću se sa setom ali i zahvalnošću sećati, bilo bi to da je ona nama spasla život.
Emocije prema njoj nikako ne jenjavaju, i kad god je se setim, suze mi pođu i poželim je opet pored sebe. Znam da ćemo jednoga dana ponovo biti zajedno i više se nikada nećemo rastati.
Bila je letnja noć, neke 1998 godine. Kvana je bila u našem ograđenom dvorištancetu , izležavala se u svojoj kućici. Vrata od naše kuće nismo zaključavali, jer smo imali Kvanu u dvorištu, a kapija od dvorišta je bila zaključana.
U neko zlo doba noći oko 02- 03 h, probudila nas je Kvana koja je skočila nama u krevet, što nikada pre nije radila. Skočila je pravo na nas i počela da skače po nama. Shvatili smo da je ušla sama, skočivši na kvaku, i na taj način otvorivši vrata od kuće. Ali zašto????
Muž je pomalo ljutito ustao, i krenuo prema vratima kuće, da pokaže Kvani da bi trabalo da to ne radi.....ali kad je došao do vrata imao je šta da vidi u dvorištu.
Kapija je gorela, visokim plamenom, preteći da zahvati šupicu sa drvima i ugljem, koju smo imali samo metar dva od kapije. Kuća je bila još 2 metra od te šupice.
Muž je hitro uhvatio crevo i počeo da gasi požar !
Srećom vatra nije stigla da zahvati šupicu sa ugljem i drvima.
Tada smo shvatili da je nama Kvana spasla život !
Neko nepoznat je podpalio kapiju, a Kvana je to na vreme registrovala i na vreme nas upozorila. Da to nije uradila, vatra bi zahvatila šupu gde je bio uskladišten ugalj i drva, to bi se zapalilo, i zahvatilo bi i kuću, a mi bi izgoreli u požaru u snu, u sred noći.
Kad smo ugasili vatru, zagrlili smo našu Kvanu i ljubili je. Naravno vrata smo ostavili otvorena, ako želi da ostane u kući, ali ona je radije izašla i legla na prostirku ispred samih vrata, kao što je to obično radila leti kad je toplo. Zimi je volela da bude u kući, ali nam se zaista nikada nije penjala na krevet, sem tada kada se popela da bi nas upozorila na opasnost.
Dani su prolazili, meseci godine.
Leto 2003 . Spremila sam se da idem na posao, bilo je 06 h ujutru. Izašla sam iz kuće, i zatekla našu Kvanu zauvek zaspalu, navaljenu na kapiju, čime je poručila da možemo mirno da spavamo, u njenom "odsustvu" jer se ona navalila na kapiju da ne može niko da nam uđe i naudi. Kao da nam je rekla: "Spavajte mirno, ja vas čuvam i kada odem" :'(
Vrisnula sam od bola, probudivši muža, moji krici i jecaji su se prolamali jutarnjom tišinom. Mužu su zasjale oči od suza, ali je pokušavao da to ne pokaže.
Tada sam prvi i jedini put poželela da imam moć i da nekoga povratim u život. Ali ne.... nisam imala tu moć. Kvana je umrla prirodnom smrću, spokojna i sigurna da nas je ostavila zaštićene, svojim telem navaljenim na kapiju.
Danima sam plakala, a svaki pas na ulici mi se pričinjavao da je moja Kvana :( I sada dok sam ovo sve napisala, borila sam se sa emocijama, koje ću zauvek imati prema mojoj divnoj, nesebičnoj i plemenitoj Kvani.
Hvala ti dušo. Da nije bilo tebe, ne bi bilo ni nas više. Čekaj nas, dolazimo sigurno i tada ćemo zauvek ostati zajedno. OBEĆAVAM !
Milica Petrović Ex Popović
Moja R.I.P Kvana nemačka ovčarka 1991-2003
Ne znam na koji je način moj muž dobio ili našao Kvanu, jer kad sam se ja udala i doselila 1996 godine, Kvana je već bila tu.
Kvana je bila izuzetno miroljubiva devojčica koju smo jako mnogo voleli.
Ono što bih izdvojila, a kao nešto zbog čega ću se sa setom ali i zahvalnošću sećati, bilo bi to da je ona nama spasla život.
Emocije prema njoj nikako ne jenjavaju, i kad god je se setim, suze mi pođu i poželim je opet pored sebe. Znam da ćemo jednoga dana ponovo biti zajedno i više se nikada nećemo rastati.
Bila je letnja noć, neke 1998 godine. Kvana je bila u našem ograđenom dvorištancetu , izležavala se u svojoj kućici. Vrata od naše kuće nismo zaključavali, jer smo imali Kvanu u dvorištu, a kapija od dvorišta je bila zaključana.
U neko zlo doba noći oko 02- 03 h, probudila nas je Kvana koja je skočila nama u krevet, što nikada pre nije radila. Skočila je pravo na nas i počela da skače po nama. Shvatili smo da je ušla sama, skočivši na kvaku, i na taj način otvorivši vrata od kuće. Ali zašto????
Muž je pomalo ljutito ustao, i krenuo prema vratima kuće, da pokaže Kvani da bi trabalo da to ne radi.....ali kad je došao do vrata imao je šta da vidi u dvorištu.
Kapija je gorela, visokim plamenom, preteći da zahvati šupicu sa drvima i ugljem, koju smo imali samo metar dva od kapije. Kuća je bila još 2 metra od te šupice.
Muž je hitro uhvatio crevo i počeo da gasi požar !
Srećom vatra nije stigla da zahvati šupicu sa ugljem i drvima.
Tada smo shvatili da je nama Kvana spasla život !
Neko nepoznat je podpalio kapiju, a Kvana je to na vreme registrovala i na vreme nas upozorila. Da to nije uradila, vatra bi zahvatila šupu gde je bio uskladišten ugalj i drva, to bi se zapalilo, i zahvatilo bi i kuću, a mi bi izgoreli u požaru u snu, u sred noći.
Kad smo ugasili vatru, zagrlili smo našu Kvanu i ljubili je. Naravno vrata smo ostavili otvorena, ako želi da ostane u kući, ali ona je radije izašla i legla na prostirku ispred samih vrata, kao što je to obično radila leti kad je toplo. Zimi je volela da bude u kući, ali nam se zaista nikada nije penjala na krevet, sem tada kada se popela da bi nas upozorila na opasnost.
Dani su prolazili, meseci godine.
Leto 2003 . Spremila sam se da idem na posao, bilo je 06 h ujutru. Izašla sam iz kuće, i zatekla našu Kvanu zauvek zaspalu, navaljenu na kapiju, čime je poručila da možemo mirno da spavamo, u njenom "odsustvu" jer se ona navalila na kapiju da ne može niko da nam uđe i naudi. Kao da nam je rekla: "Spavajte mirno, ja vas čuvam i kada odem" :'(
Vrisnula sam od bola, probudivši muža, moji krici i jecaji su se prolamali jutarnjom tišinom. Mužu su zasjale oči od suza, ali je pokušavao da to ne pokaže.
Tada sam prvi i jedini put poželela da imam moć i da nekoga povratim u život. Ali ne.... nisam imala tu moć. Kvana je umrla prirodnom smrću, spokojna i sigurna da nas je ostavila zaštićene, svojim telem navaljenim na kapiju.
Danima sam plakala, a svaki pas na ulici mi se pričinjavao da je moja Kvana :( I sada dok sam ovo sve napisala, borila sam se sa emocijama, koje ću zauvek imati prema mojoj divnoj, nesebičnoj i plemenitoj Kvani.
Hvala ti dušo. Da nije bilo tebe, ne bi bilo ni nas više. Čekaj nas, dolazimo sigurno i tada ćemo zauvek ostati zajedno. OBEĆAVAM !
Milica Petrović Ex Popović
